Anketa koju je sproveo poznati casopis Optimist u svom najnovijem broju za juli-avgust mesec ove godine.
Sećanja na prvi put u gej klubu. Kako je vama bilo i kako ste se proveli?
Bio je jedan kafe koji se zvao „Egyetem". On je bio preko dana najobičnija poslastičarnica, a noću se pretvarao u gej kafić, navlačile su se plišane zavese, izvlačio klavir i u salu su ulazili muškarci posebnog ukusa, oni koji su voleli muškarce. Bilo je tako romantično i tako obično i uz to jezička barijera, ma k’o u filmu! Bilo je to daleke 1981. godine. U moje vreme nije bilo gej klubova, ja sam iz pluskvamperfekata, mi smo išli u Budimpeštu da vidimo sveta i da se kurvamo, kao prave gospođice u prvim gej svratištima Budimpešte.
NEBOJŠA (52)
U decembru 2007. godine bila sam u Beogradu na nekom seminaru i sa drugom sam otišla u VIP. Bio je vikend i odlučili da izađemo, raspitali se gde je i upitli se tamo. Bez specijalnih priprema. Gosti su očigledno bili izuzetno neprijateljski raspoloženi prema novopridošlicama. Čim su primetili da nismo iz Beograda gledali su nas drugačije i osetili smo se nedobrodošlo.
JELENA (27)
Bio je to klub „Pink Flamingo" u Brajtonu. Osamdesete, u svom najlepšem izdanju. Frankie goes to Hollywood, Duran Duran... Disko na tri nivoa, moglo je da se uđe samo u sakou i ne u patikama. Izbezumio se i izgubio. Prvi put video muškarce da se ljube. Zinuo ko blesav. Neverovatno iskustvo, nikad ga neću zaboraviti!
ANDREJ (42)
U klub sam prvi put otišao sa 29. godina, to je bio klub „X". Bio sam oduševljen i srećan jer sam osećao pripadnost i napokon našao i druge gej muškarce koji su na jednom mestu. Pred odlazak sam bio uzbuđen, nisam mogao dočekati da uđem i osetim atmosferu.
BORIS (39)
Čini mi se da je to bio kafe „The Wild Rose" u Sijetlu neke 1996.Više mi je ostao u sećanju prvi gej party na koji sam otišla. Sećam se da su ljudi bili jako prijatni i druželjubivi i bila je opšta vesela atmosfera.
JASMINA (37)
Prvi put sam bila na gej žurci koju je organizovao Queer Beograd 2005. Mislim da su je pravili u Skadarliji. Bila sam sa bivšom devojkom i totalno zbunjena i oduševljena u isto vreme. Koliko se sećam bilo je OK. Prvi gej kafić bio „Smiley". Tamo sam izlazila cele 2007. godine i fenomenalno se provodila. Odlazila sam tamo i preko dana na kafu i ćaskanje, a i uveče na žurke. Uvek se sa osmehom sećam tog perioda, iako je generalno to bio jedan od težih u mom životu.
DANIJELA (32)
U doba socijalizma nije bilo gej klubova, ali je bilo gej kafića. U to vreme gejevi su se okupljali u „Kazbeku", preko puta SKC. Tu sam otišao krajem sedamdesetih godina i imao sam dvadesetak godina. Tu su se po separeima okupljale gospođe i onda odlazile u kruzing po Manježu i šire. Odlazilo se i u Dušanku, parno kupatilo koje danas ne radi i ponekad neko otvori neku izložbu u njemu. Tamo se najčešće išlo po podne subotom i tu se u magli pare moglo probrati i ono što te na ulici ne bi pogledalo i obrnuto.
Poslastičarnica u hotelu „Moskva" je takođe bilo aktivno gej okupljalište. Tamo sam odlazio još ranih sedamdesetih godina. Naročito leti od osam uveče u bašti su sedele sve gospođe i tipovi za razmenu, a zimi unutra i pile se otmene kafe na otmenom mestu. Takođe su se priređivali maskenbali na privatnim žurkama gde je Mića Hamburger davao nagradu za najbolju masku 100 maraka. Tu je dolazio do izraza sav tetkinski smisao za kinđurenje i preterivanje. Dotični Nikola je uvek osvajao nagrade jer se oblačio u klasičnu japansku žensku odeću gejši. Sve sa iglama u kosi i onim „rancem" od viška materija od haljine na leđima. A dolazio je taksijem. Možeš zamisliti kako su taksisti to gledali!
Danas postoji više mesta, ali je to nekako uplašenije i neslobodnije. Tada se nismo plašili nikakvih navijača i ultradesnice, jer nije smela da postoji. Sve sami svesni samoupravno i socijalistički opredeljeni građani. Iako je pederisanje bilo zabranjeno i kažnjivo, niko te nije ganjao kao ni za pornografiju za koju je bila kazna godinu dana zatvora zbog širenja bludnih materijala.
VLADAN (56)
Nikad ne izlazim na takva mesta. Ja sam van gej scene!
KOSTA (29)
Svoje prvo gej klupsko iskustvo sam imao 2003. godine kada sam bio u srednjoj školi. Sećam se da sam krenuo sa najboljom drugaricom u tada jedini klub „X" kod Politike i da su mi se noge tresle na ulazu. Psihički sam se pripremao barem jedno dve nedelje dok konačno nisam prelomio i rešio da odem. Kada sam ušao u klub čuo sam zvuke narodne muzike koje nisam bio fan, ali sam ipak sisao niz taj mračni hodnik i ostao blizu stepenica dok se ne „aklimatizujem". Kako bi iskustvo bilo još dramatičnije, na pet metara od mene je stajao stariji gospodin koji nije skidao oči s mene i imao je taj intenzivan popaljen pogled koji me je u tom trenutku pomalo plašio. Otišao sam kući nakon samo pola sata, a već sledeći odlazak u klub mi je bio mnogo lakši i prilično zabavniji.
MYLO (25)
Prva gej žurka bila je Loud and Queer 2005. godine u „Can Canu". Trebalo mi je dve godine da upoznam nekog ko je upućen u gej život Beograda, i ko će me odvesti negde. Bilo mi je fenomenalno, ljudi su bili dosta friendly, mada mislim da sam ih udavila pitanjima. Gej kafić tada nije postojao, bila je samo „Arara" gde smo se okupljali, i od tog mesta napravili gej kafić, a da gazda nije znao. Tek kasnije je otvoren „Smiley".
ANGELINA (25)
Prvi put sam otišao 2004. godine, imao sam 22 godine. U pitanju je bio klub „X". Imao sam tremu, ali ne veliku. I to je bila pozitivna trema. Bilo mi je neobično, pre svega jer sam konačno bio na mestu o kome sam do tada samo čitao na netu. Psihički se ni malo nisam pripremao. Kada sam saznao da u Beogradu postoji gej klub, ja sam momentalno bio mentalno spreman za njega. Jednostavno je sve bilo pitanje sticaja ekonomsko-tehničkih okolnosti, da budem u Beogradu uveče, jer ne živim u njemu, a noćni prevoz do mog mesta ne postoji, vikendom, da imam para za ulazak u klub. Iako je to bilo jedno od smorenih večeri u klubu, što je bilo očigledno, na prvi pogled i meni laiku, bilo mi je lepo. Prvi put u gej klubu, prvi put okružen sa više od jedne gej osobe, svestan da su oni gej, i oni isto tako ubeđeni u moju seksualnost, bilo je opuštajuće iskustvo.
MILAN (30)
Izvor caopis OPTIMIST br.7
Нема коментара:
Постави коментар